Vila Cimbaljevic

Vila Cimbaljevic Vila Cimbaljevic je mesto dobrog odmora, sjajne zabave i lepog uzivanja! Provereni i pouzdani domacini ce uvek biti tu za Vas! Anita

Sve sto treba je da posetite nas sajt, proverite slobodne termine i pozovete nas da zakazete sebi letovanje!

25/10/2024

Размишљам, љубави, како је тешко бити нико ономе ко је теби све и колико је тешко, претешко окајавати сваки додир неких нинфии, љубећи тако страствено, лудо, безумно, незнајући да је то само тренутак живота који неумитно, касније, доноси кајање.
То кајање вредии оног зуба избијеног у трећем разреду у тучи ,само за твој поглед.
Љубави моја❤

09/10/2024

Једно кратко писмо Ивани

Љубави,
Овде већ данима немилице пада депресија. Чујем је у олуцима.
Чујем је у шапату незнанке у пролазу која ми каже да ће још дуго, дуго падати и да ће олуци издржати оно што ја без тебе, љубави моја, сигурно нећу.
Тешко пада твоје недовољство .

15/02/2024

Фебруар је почео тако да се, ево, ја, не могу опоравити од шока. Ово су на Словенској плажи пролећне температуре, али нема девојака у бикинијима који би одвраћале пажњу од мисли које су, за разлику од небоплавности неба, више налик облацима у песми песми Војислава Илића "Сиво суморно небо"!
Наиме, почео сам да распродајем једну од својих библиотека, будзашто. Разлог је тај што је мој син, потраживши ми новац за монитор за рачунар који је компатибилан за видеоигрице (а ја толики новац нисам имао, а и да јесам имао, не бих му ни дао), образложио тиме да му је монитор потребан да игра игрице!!!
То је ни по јада. Шок је наступио кад сам му рекао да сам у књиге које сам купио за њега уложио 200 пута више него што кошта тај неки монитор...за игрице.
Друга половина јада је да ми је син рекао да никад није прочитао ниједну, нитиће прочитати иједну моју књигу, камоли неку другу.
Сад, срећом, имам продавца књига који ми распродаје библиотеку за по два наслова за цигаре и жваке.
А то су четири генерације сакупљача.😟🥺😔😪

03/02/2024

Дааа, ево опет жега и иста прича коју ми Словенска плажа у Будви перфидно пласира као нову и као нешто што није већ виђено у протеклих 30-ак година.
Да, да...елем, не знам како то иде код других мушкараца, некмоли код жена, али све ми се чини да сам ја некако прескочио ону чувену и злислутну 'кризу средњих годидина'. Као да сам одједаред, онако преко реда, постао маторац као из Мапет шоуа, један од оне двојице џангризавих из ложе који имају нешто да прокоментаришу. Додуше, и код њих је сценариста оставио духовит текст који има обрисе младалачког духа, али ипак...
Некако ми више није светлуцање оно светлуцање талашчића око витичастих глежњева дугоноге и вретенасто грађене плавојке која бојажљиво опробава своју смелост да се препусти чарима миловања Медитерана, азурности небоплавног мора, да преда себе загрљају, целовита – целовитом, јединствена – јединственом.
Вапим да вратим оку ту сињу боју мора, искричаву талашчићима и оплемењену босоногим стопама нимфе.
❤

02/08/2023

Поведем једном тако и ја ђаке на екскурзију...тамо негде, није ни битно. То им била матурска екскурзија, није шала. Данима се припремала та вишедневна екскурзија; те која ће шта обући који и који дан, те где ће изћи, шта ће видети и тако то...можда и упознати неког...матуранти, женско одељење, неколицина дечкића.
То је била уградња ноктију, фарбање коса, ма уградња свега што се могло уградити. То се звало "радити на себи"!!!
Па што не прочитасте неку књигу да "радите на себи"?!?!
Ма јок.
На дан поласка у пртљажник нису могли да се нагурају кофери и торбе које су девојчице понеле. Нешто је морало и у аутобус.
Момци понели по ранац за потрепштине и толико.
Божемепрости, екскурзија је у програму имала и посету пар манастира у које су девојке хтеле да уђу у мини сукњама, страшно.
Коначно стигосмо тамо где је и коначна локација и онда поче истовар испред хотела.
Момци покупише своје ранчеве и очас се сместише док су девојчице муку мучиле са оним коферима и торбама. Питам момке,
– Има ли који џентлмен да помогне??
А они ће,
– Џентлмена има, али нема дама!!!

Све ми би јасно🤐😑

17/06/2023

ЧАСОВНИЦИ

Иначе нисам љубитељ накита ма колико тај накит био брендиран, скупоцен и тако то. Мислим и на прстење, минђуше пирсинге и шта ти ја знам. Тек ето трпим један сат, а и њега почесто заборавим код куће. Сат сматрам за тупаву метафору времена, ништа друго. Ни календар код мене нема веће поштовање.
Елем, ипак сам једном дошао у бизарну ситуацију...
Пођем да завршим некаква посла по чаршији, а посао је захтевао више времена него труда, тако да је то био целодневни аранжман. Само јена крају требало да будем у одређено време на одређеном месту. Седнем у ресторан да попијем кафу и прекратим време и сретнем у ресторану другара с којим се знам већ неко време. Свира у локалном бенду бас гитару, сјајан човек, весео. Запричамо се и ја тек онда чујем од њега да му је деда био сајџија и пасионирани колекционар зидних сатова и да је његовог покојног деде колекција код овог другара у стану. Једва сам чекао да ме позове да видим колекцију.У ресторану ни кафу нисам хтео да довршим.
У дневној соби код Мује, само страна са прозорима је имала место на којем би била макар и нека слика, све часовник до часовника, и то каквих! Датирају од краја 19.века па наовамо. Те дуборез, те филигранска обрада, те мотив соцреализма, те срп и чекић, а тек казаљке!!! Нисам веровао да нешто тако може да постоји. Још кад ми је Муја(то му надимак) рекао да сви раде и који је третман за одржавање целе те колекције...
Не навијају се сви сатови сваког дана, али сви морају бити навијени барем једном у три-четири месеца због механизма, то треба и од прашине обрисати, очистити... први пут сам видео угаони зидни часовник😃. Тад сам их видео пет-шест различитих.
Моја егзатација тим музејом часовника ме је умало омела да не приметим да сви часовници показују другачије време🙃😵‍💫
Муја ми је објаснио да није по сатове добро да буду истоветни, као ни људи.
– А како ја сад да знам колико је сати, који је тачан? Треба да обавим нешто у Општини у два сата– завапих.
Муја ми рече
– А то само ја знам!–
Хтео је да попије још једно пиво са мном, добри мој Муја, обавеза!...може и сутра.

😃

26/02/2023

Почеле су оне летње втућине које човек пожели на сат-два негде крајем фебруара, кад замету снегови. Кад чекаш аутобус који касни јер му се тамо нешто смрзло, е такво је лето почело. Најбоље је тада отићи до ресторана и замишљати снег који падне можда једаред у двадесет година, и на којем никада нема стопа ципела неког пролазника. Пустиња приморја.
Сад је нека друга прича, лето је!
Седим тако уз шанк и приђе ми конобарица која зна да увек наручујем пиво кад сам испод сунцобрана, а још кад имам сламнати шешир, е, то је много хладно пиво.
Конобарица је била тек дошла на рад у приморје па ме није увредило њено питање које се не поставља сталним гостима
– А шта сте ви?
Не знам шта ми је било да јој одговорим да сам песник и професор. За ово "песник" сам се зацрвенео и погнуо главу, к'о да сам крив.
– А где да нађем ваше песмице, где сте их издали, имате ли књигу?
–Јесте, признајем, песник сам и своје песме НЕ ИЗДАЈЕМ, веран сам сваком стиху као што сам веран уметности и свакој жени коју волим и коју сам волео
Свака је песма посвећена и није (об)јавна, као јавна кућа.
Песме и нису за објављивање. Надам се времену у којем ће сви бити песници и сви писати поезију. Дотад, писаћу поезију, циљану, особи намењену њој или било коме, или чему, небитно.
Али је нећу публиковати, објављивати и ИЗДАВАТИ!!
Сад, не знам да ли ме је конобарица разумела или не, али....

😃😃😃

16/02/2023

Кад пођем негде по бакалук, потрепштине за сутрашњи ручак, увек, али увек ми је на последњем месту да треба да купим и векну хлеба. Тако и вечерас.Нисам ни очекивао да ћу га видети на рафу, камоли да ће ме запасти срећа да се домогнем хлеба који чак мени и није намењен.Последњи.
Имадох среће да тамо нека комшиница није дошла да узме јутрошњи хлеб који јој је био намењен и који за њу чувају свако јитро; али, ето, није дошла па је остао непродат. Имао сам среће. Хлеб се прода и подели "уписанима" до поднева, а ја дошао увече и посрећило ми се.
Како је добро ићи улицом и грицкати тврду, помало запечену корицу јутрошњег хлеба и загледати фенси дућане, оглдати се на блиставо опраним зрцалним стаклима и одваљивати комаде са врха хлеба, онако хрскавог, од корице.(Има ли шта боље?)
Није ево већ ни дан прошао и касирка ми рече да могу да рачунам на векну хлеба и за сутра јер је комшиница која је била на списку за векну хлеба– умрла; умрла тог јутра, а нису је скинули са списка ни за сутрашњу векну. Нисам био нимало срећан.

ХЛЕБЕ МОЈ, ПОКОЈНИЦИ НАМЕЊЕНИ!!!

12/01/2023

Јануар

Сањао сам јануар
онда и биће да је јануар
Јануар знојав од славља слава и преслава
без смисла
ваљаних разлога
Сваковрсних светковина годину чеканих
и расплаканих
и расмејаних
Па нека почне јануар и најави
нешто лепше и боље
Ако иком ишта може бит'
боље и лепше
Срећан је ко се не опрашта од потонулог брода
Несрећне очи туже
Туже за потопљеним бродима потонулим
никад поринутим
нерођеним
у јануару
Срећнима кормило и ветар у једра
Несрећнима вечно
тешко сидро у дубини јануара
Нека напосе буде јануар и мени
самом и усамљеном
Луди ће бити дани и ноћи
неких других месеци
Нек' јануар остане тих
за све остале
Тих свим заувек потонулим бродима

31/12/2022

Pre nego alkohol učini svoje, želim da poželim svima srećan rođendan i da jaja za Uskrs budu ofarbana kako ste uvek želeli i da vam Nova 2025. godina donese samo radost i veselje...živeli mladenci...sve naj u budućem životu!

29/10/2022

Пакистан има нуклеарно оружије!!! Јел неко био у Пакистану? Пакистан има поред свих својих знаменитости и природних лепота, развијеног етно туризма, прелепих азура и плажа, развијеном и просперитетном индустриом, са BDP највећим на свету, са савршеним просветним системом, са запошљеношћу 100%, где се нико не разбољевапа нема потребе за Министарством здравља, где нема погребних услуга јер се умире у околини и иде поради себе такође у околину... Јел зна неко где је Пакистан, сила са нуклеарним оружјем, једна од пет у свету???

24/10/2022

То је било, ако се не варам, негде ту, кад сам имао 16 година...можда 17, нисам више сигуран.
Падне мени на памет да одем на омладинску радну акцију. Пријавило се друштво, нас шест-седам, па и ја. Учини ми се то као добра идеја да проведем лето – да не одем на море, него на ОРА. Дођем код оца и кажем му шта сам намеран да урадим са све мојом идиличном визиом ноћи украј логорске ватре, гитаром и "Црним лептиром", акцијашицама и тако то...
Отац ме гледа па ми вели дословно, још памтим:
– Сине, јеси ли ти икад ухватио крамп (пијук) у руке?
Ја му му кажем да нисам, а он ће даље:
– Хајде сутра позови друштво код нас да попричамо мало.
Тако и би. Позовем ја друштво и ето њих код мене у договорено време. Мајка спремила сокове од зове, поседали ми и ето га ћале:
– Момци, чујем да хоћете на радну акцију, а?
– Хоћемо!
– Хајде овако ћемо. Треба да уведем телефон у викендицу и треба да платим копаче да ископају канал за каблове, па се нешто мислим, што да плаћам неке тамо раднике кад ви хоћете да радите за бадава! Него овако ћемо, пошто сте Томини добри другари и све вас знам, платићу вам дневнице колико и радницима копачима, сваки дан паузу за ручак у кафани, свако вече палите логорску ватру, дрва има, Дејан да понесе гитару и "Црни лептир", дневно две гајбе пива за освежење, или сок, поведите и две девојчице да вам доносе сок,пиво, воду, плаћам поштено. То је неких 500 метара каналице, алатке ћу ја набавити. Јесте ли ви некад држали пијук или лопату?
Ми сви углас:
– Нисмо!
– Одлично!
Сутра су сви отказали одлазак на ОРА. Пола распуста смо копали тај канал, за другу половину смо опет од родитеља тражили да надоместе новац за летовање у Дубровнику и тако проведосмо летњи распуст. Било је екстра и сви смо научили важну лекцију: цени себе и не ради ништа бадава.
Моба је нешто друго, па и ту не радиш џабе.
И ја сам имао телефон на викендици.
:)

Address

Babilonija 102
Budva
85310

Telephone

+381655108665

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Vila Cimbaljevic posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Vila Cimbaljevic:

Shortcuts

Share